Pri izvođenju farbarskih radova, posebno onih gde se koriste aerosoli, zaštita disajnih puteva je apsolutno neophodna. Udisanje isparenja boje, prašine i drugih štetnih materija može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema – od trovanja do oboljenja pluća. Zato se takvi rizici ne smeju ignorisati.
Respiratori spadaju u sredstva lične zaštite (SLZ) i sprečavaju ulazak opasnih čestica i isparenja u organizam, obezbeđujući bezbedne uslove rada. U nastavku objašnjavamo sve što treba da znate da biste izabrali respirator koji će ne samo zaštititi radnika, već biti i optimalan za konkretne zadatke.
Vrste respiratora za farbanje
Respiratori se razlikuju po konstrukciji i nivou zaštite, u zavisnosti od vrste posla i koncentracije štetnih materija. Evo pregleda osnovnih tipova koji se koriste pri farbanju i njihovih karakteristika.
1. Filtrirajući respiratori
Ovo su najčešće korišćeni respiratori u farbarskim radovima. Štite od prašine, aerosola i sitnih čestica koje nastaju raspršivanjem boje. Sastoje se od maske i filter-elemenata koji zadržavaju štetne materije. Međutim, ovi modeli ne štite od gasova, pa se ne smeju koristiti tamo gde su prisutna toksična isparenja.
Vrste konstrukcija:
- Polumaske (klasične maske) – pokrivaju nos i usta, oči ostaju nezaštićene. Idealne su za lakše i kraće poslove sa povećanom prašinom, ali bez direktnog kontakta sa opasnim gasovima. Mogu biti jednokratne ili sa zamenljivim filterima.
- Puno lice – filtrirajuće maske – štite celo lice, uključujući oči, i pogodne su za rad u zatvorenim prostorima ili pri povećanoj toksičnosti.
2. Izolacioni respiratori
Ovi respiratori potpuno odvajaju disajne puteve od spoljne sredine. Imaju sopstveni dovod čistog vazduha ili se vazduh doprema spoljnim crevom. Koriste se pri radu sa izuzetno opasnim hemikalijama ili tamo gde nema dovoljno kiseonika.
Vrste konstrukcija:
- Punolice maske sa dovodom vazduha – povezane su na autonomni sistem ili na crevo koje obezbeđuje čist vazduh. Koriste se kada filtrirajuće maske nisu dovoljne.
- Samospasilački aparati – uređaji sa sopstvenim cilindrom čistog vazduha, namenjeni pre svega za hitne situacije, ali mogu služiti i za kratkotrajan rad u opasnim sredinama.
3. Klasični gas-mask respiratori
Opremljeni su filterima za zaštitu isključivo od gasova i isparenja. Ne štite od prašine i aerosola. Mogu biti u obliku polumaske, punolice maske ili u vidu kapuljače kao kod standardnih gas-maski.
Glavni kriterijumi za izbor respiratora
Tip konstrukcije
Izbor zavisi od vrste posla. Za lagane farbarske radove dovoljna je polumaska. Za rad u zatvorenom prostoru ili sa agresivnim materijama potrebni su modeli koji pokrivaju celo lice.
Klasa zaštite (FFP)
- FFP1 – zadržava oko 80% čestica; za grubu prašinu, ali ne štiti od toksičnih materija.
- FFP2 – do 94% filtracije; preporučuje se za većinu farbarskih radova bez prisustva opasnih gasova.
- FFP3 – do 99% čestica; za rad sa toksičnim jedinjenjima i visokom koncentracijom štetnih materija.
Vrste filtera prema vrsti materije:
- A (braon) – organski gasovi i isparenja (Tk ≥ 65°C)
- AX (braon) – organski gasovi sa nižom temperaturom ključanja (<65°C)
- B (sivo) – neorganski gasovi
- E (žuto) – kiseli gasovi
- K (zeleno) – amonijak i njegove jedinice
- SX (ljubičasto) – visokotoksični gasovi specijalne namene
- NOP3 (plavo-belo) – azotni oksidi
- HgP3 (crveno-belo) – pare i jedinjenja žive
- P (belo) – aerosoli, prašina, dim, magla
Svi hemijski filteri su jednokratni i ne smeju se koristiti više puta.
Jednokratni i višekratni respiratori
Jednokratni su najjeftiniji i pogodni za povremene radove. Profesionalcima se isplati da koriste višekratne maske sa zamenljivim filterima — dugoročno su ekonomičnije. Što se tiče nivoa zaštite, razlika između ova dva tipa ne postoji ako je filter iste klase.
Kako funkcionišu respiratori?
Filtracioni sistemi
Filteri zadržavaju čestice na mreži tankih vlakana, stvarajući ogromnu kontaktnu površinu koja hvata prašinu i hemikalije.
Izolacioni sistemi
Radnik dobija čist vazduh iz nezavisnog izvora, pa ne dolazi u kontakt sa štetnim materijama. Koriste se onda kada filtracioni sistemi nisu dovoljni.
Dodatni faktori pri izboru: koji broj maske vam odgovara?
Veličina maske
Izmeri se rastojanje od korena nosa do vrha brade:
- do 10 cm – mala veličina
- 11–12 cm – srednja
- više od 12 cm – velika
Ipak, najbolje je proveriti tabelu veličina od konkretnog proizvođača.
Komfor i ergonomija
Maska mora dobro da nalegne na lice — to je ključ efikasnosti. Mekani obruči i podesive trake čine nošenje udobnijim i povećavaju nepropustljivost.
Označavanje filtera
Svaki filter nosi oznaku materija od kojih štiti. Izbor klase mora se podudarati sa stvarnim uslovima rada.
Održavanje i zamena filtera
Zamena filtera
Čim disanje postane otežano ili se pojavi neprijatan miris, filter mora biti zamenjen. To važi i za jednokratne maske i za višekratne modele.
Čišćenje i nega
Višekratne maske treba prati i čistiti posle svake upotrebe, kao i čuvati na suvom i čistom mestu. Jednokratne maske se ne smeju prati — time se oštećuju vlakna i gubi zaštita.
Saveti za bezbednu upotrebu respiratora
- Pravilno postavljanje – loše učvršćena maska gubi nepropustljivost.
- Pravilno čuvanje – čuvati dalje od toplote i hemikalija.
- Transport – koristiti zaštitne kutije da se maska ne ošteti.
Koji respirator izabrati?
Pravilna odluka zavisi od vrste posla. Filtrirajući modeli su dovoljni za prašinu i aerosole, dok su izolacioni respiratori obavezni pri radu sa opasnim hemikalijama ili u prostorijama sa slabom ventilacijom.
Važno je izabrati odgovarajuću klasu zaštite, pravu veličinu i tip konstrukcije, kao i redovno održavati opremu. Nepravilna upotreba ili zanemarivanje zamene filtera može ozbiljno ugroziti zdravlje radnika.